Трипо Смеча - Tripo Smeća

Трипо Смеча
Родившийся1755
Пераст, Республика Венеция (сейчас же Черногория )
Умер25 сентября 1812 г.
НациональностьВенецианский
ГражданствоВенецианский
Известные работы
  • Скандербег
  • История нашей провинции
  • Научный словарь

Трипо Смеча (Итальянский: Трипо Смеккья) (1755-25 сентября 1812) был Венецианский историк и писатель из Пераст, Которский залив[1] (сегодня в Черногория ).[2] Он собирал старинные рукописи и записывал популярные стихи.[3]

Семья и образование

Трипо родился в 1755 году как член дворянской Семья Смеккья (Смеча, Смекия или же Смекья) из Пераста, Которского залива (Бока-Которская). Сегодня потомки семьи Смеччиа живут в Триест, Сейчас в Италия.[4] В 1764 году семья Смеччиа построила самый большой дворец с красивейшим фасадом в Перасте под названием Smecchia Palace.[5] После того, как он окончил юридический факультет Университет Падуи он вернулся в Пераст.[6] Смеча умер 25 сентября 1812 года.[7]

Библиография

Среди известных произведений Смечи - итальянская трагедия «Скандербег»,[8] отсутствуют «История нашей провинции» и «Научный словарь».[9] Он также упоминался как один из картографов Бока-Которской. В 1785 году в Венеции была напечатана его карта Бока-Которска и Албании.[10] По словам дона Сречко Вуловича, в своих мемуарах Смеча писал в 1805 году, что вожди Черногории отказались убивать всех католиков из Бока-Которская как было предложено некоторыми православными лидерами на собрании.[11] Как и многие другие известные писатели из Пераста, Смеча использовал библиотеку Андрия Змаевич и под его влиянием записал популярные стихи.[12] В 1810 году Смеча переписал произведение Тимотея Чизилы, первого писателя романов в Черногории.[13] Он написал описание битвы между Иваном Бронзой, капитаном корабля «Костанца Герриера», и османским флотом из 50 кораблей при Сипонте в 1672 году.[14]

Смотрите также

Рекомендации

  1. ^ История српского народа: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 т.). Сербская книжная задруга. 1993. стр. 468. ISBN  9788637904762. Смеа Трипо, бокељски историчар и писац
  2. ^ Mogućnosti. Matica hrvatska, Сплит. 1956. с. 379. Tripo Smeća iz Perasta 1755. radio je na prirodoslovnom rječniku i sabrao građu, koja se čuva u arhivu J. A
  3. ^ Стваранье. Стваранджа. Январь 1979 г. Т рип о СмеЬа (1755–1812) скушьао де старе рукописе и помно првписивао народне пдесме.
  4. ^ Вукович, Ново (1996). Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Analisti, hroničari, biografi. Обод. п. 48. ... угледне перашке на родице Трипа Смекија (5тессша, поном изго- вору Смеа), народ потомци сада живе у Трсту. Са тог оригинала је извршен први брижљиви препис 1810. год. стране самог Трипа Смекије.
  5. ^ http://www.ekapija.com/website/sr/page/56060/Jadran-Perast-PALATA-SMEKIJA-I-CRKVA-SV-MARKA Сайт Экапиджа
  6. ^ Пантич, Мирослав (1984). Susreti s prošlošću. Просвета. п. 400. Смеа се родио у Перасту 1775, а у Перасту е и умро 25. сеп- темора 1812.
  7. ^ Народный музей Крушевац; Божич, Иван (1975). Принц Лазар: симпозиум де Крушевац, 1971. Filozofski fakultet, Odeljenje za story umetnosti. п. 386. Вуловин) е био наведен) ош и медном белешком бокел> ског ерудите и писца Трипа СмеЬе (+ Пераст, 25. IX 1812) по ко) о ^) е он неки сво) препис „ум ^ етнина дубровачких п ^ есника" 1810. године копирао с преписа
  8. ^ Сбутега, Антун (2006). История Черногории: dalle origini ai giorni nostri. Руббеттино. п. 218. ISBN  978-88-498-1489-7. ... ментре Tripo Smechia di Perast сочиняют итальянскую трагедию Скандербега.
  9. ^ Матанович, Юлияна (1995). Ključevi raja: hrvatski književni barok i slavonska književnost 18. stoljeća: zbornik: Osijek-Požega, 10.-12. студенога 1993. Меандар. п. 285. ISBN  978-953-6181-30-8. Tripo Smeća (1755.-1812), napisao dramu Skenderbeg na talijanskom jeziku i nestalu Povijest naše pokrajine
  10. ^ http://bibliotekahercegnovi.co.me/PDF/boka_31.pdf Анита Мажибрадић: Стара породица Смекја из Пераста и њени посједи, п. 187
  11. ^ Бабич, Ванда (1998). Hrvatska književnost Boke Kotorske do proporoda. Эразмус наклада. п. 14. ISBN  978-953-6132-49-2.
  12. ^ Роткович, Радослав (1976). Црногорско-книжно-наследье. Победа. п. 146. На народном језику су и сви његови стихови. Под његовим утицајем скупљали су народне пјесме Ју- лије Баловић (1672–1727), Никола Буровић (1655–1737), Крсто Мажаровић (1680–1725), Никола Мажаровић (1760–1838), Смећа Трипо (1755–18). Његову библиотеку користили су за пераш- ке хронике Андрија и Јулије Баловић и Трипо Смеа. По његовим инструкцијама Трипо Кокоља је сликао Госпу од Шкрпјела.
  13. ^ История српского народа: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 т.). Сербская книжная задруга. 1993. стр. 182. ISBN  9788637904762. ... већ на почетку прошлога века, када га је »са изворника« преписивао бокељски историчар и писац Трипо Смеа, од близу шест стотина његових страницы.
  14. ^ Кисич, Аница (1996). Ex voto Adriatico: zavjetne slike hrvatskih pomoraca. Matica hrvatska. С. 111, 112.

внешняя ссылка